Danas su Sveti Trifun i Sv.Valentin

Sveti Trifun ikona

Svi hrišćani danas slave zaštitnike iskrene ljubavi. Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Trifuna, a zapadna tradicija Svetog Valentina.
Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.
Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i sveti Trifun.
Žitija i hrišćansko stradanje oba svetitelja našli su mesto u Ohridskom prologu vladike Nikolaja Velimirovića, prema kome je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji od mača hristobornog rimskog cara Dakija.
Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna, koji je u detinjstvu čuvao guske i jedini mogao pomoći ludoj kćeri cara Gordija.
Sahranjen je skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.
Sveti Valentin
Sveti Valentin, kako piše vladika Nikolaj, bio je episkop u italijanskom gradu Interamni, gde se proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona, sina poznatog filosofa Kratona, čime je mnoge preobratio u hrišćansku veru.
Valentin je sa svojim sledbenicima posečen mačem 273. godine, zapisano je u Prologu.
SPC dan svetog Valentina obeležava 30. jula, odnosno 13. avgusta, ali ne kao zaštitnika zaljubljenih.
Iz kalendara Katoličke crkve, 14. februar je izbrisan kao dan posvećen svetom Valentinu, zbog, kako kažu, želje za smanjenje broja svetih dana kod onih svetaca o kojima nije bilo jasnih istorijskih činjenica.
Praznik zaljubljenih
Običaj da se polovinom februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka.
Na Dan zaljubljenih, ili Valentinovo, običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominju stradanje svetitelja Trifuna.
Srpski narod u okolini Zaječara posvećuje mu čak tri dana slavlja, nadajući se njegovoj zaštiti u zimsko vreme, kada vukovi nanose ogromne štete u tim krajevima, gde je ovčarstvo važna privredna delatnost.

Istorija će ih pamtiti: 10 najboljih odgovora slavnih ličnosti

Mocart

Ništa bolje od pametnog, oštrog i visprenog odgovora. Nekad se sastoji samo u jednoj reči. I slavni su znali kako da doskoče protivniku a da pritom budu duhoviti.

1. Spartanci – Kratko i jasno.

Kralj Filip Makedonski: „Ako pobedim u ovom ratu, bićete robovi zauvek.“
Spartanci: „Ako pobediš.“

2. Stephen Hawking – Najveći svetski živi naučnik Stephen Hawking je zabavniji od komičara Johna Olivera. Ko bi rekao?

John Oliver: „Izjavili ste da verujete da bi moglo da postoji bezbroj paralelnih univezuma. Da li to znači da postoji i univerzum gde bih ja bio pametniji od vas?“
Hawking: „Da. A i univerzum gde ste duhoviti.“

3. Mahatma Gandhi

Novinar: „Šta mislite o Zapadnoj civilzaciji?“
Mahatma Gandhi: „Mislim da bi mogla da bude dobra zamisao.“

4. Winston Churchill

George Bernard Shaw: „Dajem vam dve karte za prvu noć mog novog komada; povedite prijatelja… ako ga imate.“
Winston Churchill: „Ne mogu da dođem na prvo izvođenje. Ali mogu na drugo, ako ga uopšte bude.“

4. John Wilkes

The Earl of Sandwich (Erl od Sendviča): “Gospodine ne znam samo da li ćete umreti na vešalima ili od osipa.”
John Wilkes (engleski političar) “To zavisi gospodaru da li ću prigrliti vaše principe ili vaše ljubavnice.”

5. Mozart

Obožavalac: “Gospodine Mozart, razmišljam se da pišem simfonije. Da li možete da mi date neki savet kako da počnem?”
Mozart: “Simfonija je veoma kompleksna muzička forma. Možda da probate sa nečim jednostavnijim pa onda da dođete do simfonije.”
Obožavalac: “Ali gospodine vi ste pisali simfonije kada ste imali 8 godina.”
Mozart: “Da, ali nikada nikoga nisam pitao – kako.”
6. Groucho Marx, komičar
Žena: “Ja imam desetoro dece.”
Marx: “Imate desetoro dece? Zašto toliko?”
Žena: “Zato što volim svog muža.”
Marx: “I ja volim moju cigaru, ali je povremeno izvadim iz usta.”

7. Elizabeth Taylor

„Neki od mojih najboljih ljudi koji su umeli da me vode jesu psi i konji.“
8. Eminem
Novinarka: „Ljudi kažu da je Bog poslao Lil Waynea da uči ljude kako da repuju.“
Eminem: „Ne sećam se da sam ikoga poslao.“
9. J.K.Rowling
„Ne nudi samo internet mogućnosti za mizogine zloupotrebe, znate. Povećanje penisa se može diskretno kupiti.“

10. Abraham Lincoln
Kada su ga optužili da je dvoličan on je odgovorio:
„Da imam dva lica, zar bih nosio ovo?“
Izvor: BIZLife,BuT

Babco Logo mali

50 godina od prve Beogradske gitarijade

Siluete GitarijadaSiluete Dzuboks

Na današnji dan 13.februara 1966. godine u Hali 1 Beogradskog sajma održano je finalno veče čuvene beogradske Gitarijade. Inače, najave za prvu Gitarijadu počele su u decembru 1965, a dva „polufinala“ održana su 8. i 9. januara 1966. u Hali 3 Beogradskog sajma.
U prvoj grupi učestvovali su: „Bele višnje“ Čačak, „Siluete“ Beograd, „Indeksi“ Sarajevo, „Rubini“ Vlasotince, “Daltoni“ Niš, „Beduini“ Beograd, „Dinamiti“ Osijek, „Iskre“ Beograd, Tomi Sovilj i „Siluete“ Beograd. U drugoj grupi svirali su: „Elipse“ Beograd, „Bomiko“ Skoplje, „Veseli dečaci“ Beograd, „Idoli“ Zagreb, „Mladi dečaci“ Zemun, „Smeli“, Beograd, „Plamenih pet“ Beograd i „Kristali“. Finalno veče je održano 13. februara u Hali 1 Beogradskog sajma, prva tri mesta su zauzeli: „Elipse“ sa 118 bodova, „Siluete“ sa 85 bodova i „Plamenih pet“. Žiri je bio u sastavu: Petar Vujić (Džez udruženje), Lola Novaković (vokalni solista), Vasa Belošević (Džez pijanista), Vera Olear (Radio Beograd), Esad Arnautalić (Radio Sarajevo), Lado Leskovar (vokalni solista) Jovan Hadži Kostić („Večernje novosti“), Duško Budimirović (PGP), Zoran Marković (Večernje novosti) i Dragan Jelić (Večernje novosti). Sama Gitarijada digla je veliku prašinu. Mediji su nipodaštavali to takmičenje do samog kraja da bi na kraju popustili. Evropu i svet svojim stilom pevanja i odevanj, u to vreme, oduševio je legendarni Zoran Miščević, vokalni solista beogradskog VIS “Siluete“. Posle prve Gitarijade organizuju se iste manifestacije u velikom broju mesta po celoj Jugoslaviji. Organizatori druge Gitarijade morali su da idu u Gradski komitet SK na razgovor, posle koga su ipak uspeli da održe i Drugu gitarijadu na kojoj su pobedili „Crni biseri“ iz Beograda. Kasnije, Gitarijada se seli u Zaječar

LESKOVAC: Akcija PSS ’’Širimo ljubav’’

Pokret socijalista akcija

Povodom Dana zaljubljenih Pokret socijalista grada Leskovca iznenadio je danas svoje sugradjane i podsetio ih je koliko je bitno napraviti prave izbore u životu. Kako kaže Petra Marjanović, član GO Pokreta socijalista u Leskovcu akcija ’’Širimo ljubav’’ pod sloganom ’’Biraj koga voliš’’ je samo jedna u nizu akcija Pokreta socijalista.
-Na ovaj način želimo da pokažemo našim sugradjanima da smo uvek uz njih da poštujemo njihov izbor, ali i da ih podsetimo koliko su bitne prave odluke u životu. U ime Pokreta socijalista želeli bismo svima da čestitamo praznik i poručimo da treba da slavimo ljubav i pevamo sreći, jer problemi nisu od nas veći. Samo hrabro i odlučno za sve nove odluke i izbore u životu, poručila je Petra Marjanović.

Nezadovoljstvo proizvodjača duvana u Pčinjskom okrugu

Donja Lopusnja

Oko 500 proizvodjača duvana iz Pčinjskog okruga je ogorčeno jer je, kako kažu, njihov biloški opstanakon doveden u pitanje, nakon što je preduzeće za proizvodnju, obradu i trgovinu duvanom, „Alians on Tabako“ iz Beogarda, najavilo da prestaje sa otkupom duvana. To je doprinelo da se proizvođači iz Vranja, Bujanovca i Preševaovog vikenda ‘’reorganizuju’’. Naime, oni su, kako kažu, u otvorenom pismu upućenom na desetine adresa u lokalnim samoupravama, okrugu, Beogradu i republičkim institucijama, prinuđeni da, ukoliko im se ne pomogne, pomoć potraže lično od premujera Srbije Aleksandra Vučića.

KOLIKO DUGO MOGU DA ŽIVE i od čega oboljevaju cinici, anksiozni ili zabrinuti?

Mozak

Ono što se ranije pretpostavljalo, danas je potkrepljeno naučnim dokazima. Nakon nebrojenih istraživanja na temu uticaja mentalnog sklopa na fizičko zdravlje, danas se zna koliko dugo mogu da žive cinici, anksiozni ili zabrinuti. Zna se i ko će verovatno od koje bolesti oboleti – cinicima pretidijabetes, anksioznim demencija.
Cinizam
Cinici su sumnjičavi i nepoverljivi prema drugima, zbog njihove karakterne crte koju naučnici zovu ‘neprijateljstvo’ mogu imati veću verovatnoću da obole od raznih vidova bolesti srca. U studiji u kojoj je učestvovalo 300 veterana iz Vijetnama koji su na početku studije bili potpuno zdravi, otkiveno je da su šanse da obole od bolesti srca bile za 25 odsto veće kod veterena kod kojih je ‘neprijateljstvo’ bilo izraženije. Naučnici objašnjavaju da stanje cinizma izaziva više stresa koji u imunološkom sistemu može da izazove skok proteina C3 koji je povezan sa različitim oboljenjima, uključujući i dijabetes.
Smisao života
Ako vam nedostaje osećaj sopstvene vrednosti i svrhe vaš boravak na Zemlji će sigurno biti kraći od mogućeg. Studija koja je obuhvatala više od 1 200 starijih ljudi, koji na početku studije nisu patili od demencije, ustanovila je da su oni sa jakom željom i osećajem svrhe u životu imali duplo manju šansu da umru tokom studije koja je trajala pet godina. Kako časopis Psychosomatic Medicineprenosi rezultati istraživanja postojani su bez obzira na starosno doba, pol i obrazovanje ispitanika, i bez obzira koliko su osobe depresivne ili neurotične (impulsivno reagovanje, anksioznost, napetost, nesigurnost…):
„Ljudi sa visokim ciljem u životu lako pronalaze smisao u svakodnevici, događajima i ljudima koji ih okružuju, takođe bez poteškoća se uključuju u aktivnosti koje im se učine važnim, njima se smeši duži životni vek, za razliku od ljudi koji su digli ruke od svojih ciljeva i žive dan za danom“– objašnjava istraživač studije Patricia Boyle iz centra za Alchajmerovu bolest (Čikago).
Izrazito neurotični
To su osobe koje su gotovo uvek zabrinute, uznemirene, sklone depresiji i kao takve imaju velike šanse da žive kraće od vršnjaka koji su ’mirniji’.Nedavna studija u kojoj je učestvovalo više od 1800 muškaraca starijih od trideset godina pokazala je da su najviše pušači bili u grupi neurotičnih muškaraca. Istraživač Daniel Mroczek objašnjava da im najverovatnije ta jedna cigareta olakšava i smanjuje osećaj anksioznosti, ali i da ‘takva kratkoročna pomoć ubija na duže staze’.
Nedostatak samokontrole
Više od 20 istraživanja i preko devet hiljada učesnika u studijama na temu samokontrole i njenog uticaja na čovekovo fizičko zdravlje nedvosmisleno je otkrilo sledeće – ljudi koji su savesni, organizovani i disciplinovani žive dve do četiri godine duže od onih koji to nisu. Istraživač jedne od studija, Howard S. Friedman sa Univerziteta California, objašnjava ovaj podatak time što visoko savesni ljudi ređe u svom životu piju alkohol preko mere i takođe su ređe strastveni pušači, kao i da vode stabilnije i manje stresne živote.
Anksioznost
Trema i nervoza izuzetno opterećuju, navode istraživači. Studija koja je trajala pet godina, a obuhvatala je više od 500 starijih ljudi, pokazala je da je rizik od demencije bio za čak 50 odsto manji kod ljudi koji su smireniji i manje napeti.
Mračne misli
Mračne osobe sa negativnim mislima ne samo da su zbog svog ponašanja ugrožene socijalno i društveno, već i fizički. Naime, preliminarna studija sa više od 180 pacijenata obolelih od perifernih arterijskih bolesti otkrila je da ‘mračni’ ljudi imaju veće šanse da ranije napuste život. Naučnici to objašnjavaju time što su oni verovatno iskusili dosta negativnih emocija, koje su zadržali u sebi i to se odrazilo na njihovo zdravlje.
Stres
Istraživanja pokazuju da dugotrajan stres može biti smrtonosan, a ako vas ne ubije onaj u slobodno vreme, stres na radnom mestu sigurno hoće – povećava rizik od srčanog oboljenja, gripa, metaboličkog sindroma i povećava rizik da patite od povišenog krvnog pritiska. Studija od skoro 700 izraelskih radnika pokazala je da, kada stres na poslu postane neizdržljiv, skoro dva puta je veća šansa da se oboli od dijabetesa tipa 2, kada organizam postane rezistentan na insulin koji reguliše nivo šećera. Britanski istraživači navode da i unapređenje na poslu povećava nivo stresa. Naime, prema njihovoj studiji, zaposleni koji napreduju na poslu ulažu dodatnih deset odsto mentalnog napora i imaju manje vremena da redovno posećuju lekara.
Izvor:BIZLife,BuT

LESKOVAC: Nanognica za bivšeg gradonačelnika

Bojta Kocic

Viši sud u Leskovcu dosudio je danas bivšeg gradonačelnika Leskovca Slobodana Kocića na godinu dana zatvora koju bi, po pravosnažnosti presude i odbijanju vremena koje je proveo u pritvoru, trebao da provede u kućnom pritvoru.
Bivšoj direktorki Direkcije za urbanizam i izgardnju grada Leskovca Dragani Stošić dosudjena je kazna zatvora u trajanju od godinu i devet meseci i novčana kazna od 60.000 dinara a vlasniku privatnog preduzeća Produkt Pečenjevce Radetu Jovanoviću kazna zatvora od četiri meseca koju će, po pravosnažnosti presude, provesti u kućnom pritvoru i novčanu kaznu od 40.000 dinara, zbog gradjenja bez gradjevinske dozvole.
Kocić i Stošićeva su osudjeni zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu a Jovanović zbog gradjenja bez gradjevinske dozvole.
Njima je izrečena i mera bezbednosne zabrane vršenja poziva vezanih za raspolaganje tudjom imovinom. Ostali optuženi u ovom postupku , Aleksandar Čogurić, vlasnik firme “Enegrosistem Čogurić“, Kostadin Mitkov iz Niša i nadzorni organi iz leskovačke Direkcije za urbanizam Dragan Marjanović, Ljiljana Mihajlović I Ivan Djokić su oslobodjeni zbog nedostatka dokaza, rekao je sudija Višeg suda u Leskovcu Dejan Stamenković. Bivši gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić (DS) i još pet osoba iz ovog slučaja uhapšeni su 28.3.2013 a MUP Srbije je tada saopštio da su uhapšeni “zbog sumnje da su “ zloupotrebom službenog položaja pribavili imovinsku korist od oko 74 miliona dinara”.