LESKOVAC: Smenjen Živojin Stefanović, predsednik Skupštine grada Leskovca

Zika Stefanovic Liga za Le

Na predlog i inicijativu SPS-a smenjen je višegodišnji predsednik gradske Skupštine Leskovca Živojin Stefanović . Za novog predsednika Skupštine Leskovca predložen je diplomirani tehnolog u penziji Dušan Cvetković Lešnjak kadar SPS-a. U toku je rasprava o tom predlogu.
Inače za Stefanovićevu smenu je na tajnom glasanju bilo 47, a 11 odbornika je glasalo protiv smene.
Obrazlažući predlog za smenu dbornica Slađana Mladenović je rekla da se Stefanoviću ništa konkretno ne zamera, ali da nema više podršku bivše stranke.
Obraćajući se prisutnima sada već glavni spiker gradske skupštine Leskovca je optužio vrh SPS-a za bojkot interesa Leskovčana. – Miloševiću sam govrio da se Srbija ne završava kod Niša, a Iivici Dačiću da Srbija nije do Kragujeca“, rekao je i dodao da je pao u memilost zbog ukazivanja na beogradizaciju Srbije, ali i zbog insistiranja da se preispita privatizacija fabrike lekova „Zdravlje“ i da autoput na Koridoru 10 ne zaobilazi varošicu Predejane kod Leskovca. Stefanović je potom nabrojao da je za dolazak fabrike Falke u Leskovac zaslužan bivši premijer Srbije Mirko Cvetković, za Juru bivši predsednik Srbije Boris Tadić, a za dolazak Džinsi lično bivši gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić, rekao je Srefanović i dodao da od tada traje njegova golgota. -Od tada Leskovac mojoj bivšoj stranci služi samo za prikupljanje glasova kako oni u Beogradu ne bi izgubili fotelje.Sve sam dao partiji koja me se odriče, što bih razumeo da sam loše radio, da sam bio nemoralan ili da sam se obogatio. Zbog SPS-a su mi zapalili i kuću, a Ivica Dačić, koji je bio perjanica te politike, potpisuje Briselski sporazum, dok se ja kao tvrdo krilo šaljem kod Miloševića. Biću smenjen, ali ću se vratiti, a vi ostajete da bi ste otišli“, poručio je doskorašnjim saborcima, i iskoristivšđi priliku da kaže da mu je prošle nedelje ponuđeno povlačenje inicijative za razrešenje i mandat narodnog poslanika ukoliko novoosnovano udruženje pripoji SPS-u, ali da je takvu ponudu odbio.Podsetio je da su protiv njega pre dve i po godine podnete dve krivične prijave zbog potpisivanja aneksa ugovora za letnje održavanje puteva bez odluke Skupštine i da se te prijave koriste kao politički pritisak.
-Ovo nije kraj moje političke karijere, računajte da ću na narednim lokalnim izborima pobediti SPS, poručio je Živojin Stefanović, sada već bivši predsednik Skupštine grada Leskovca..

Švajcarci opet slabe kurs franka

Svajcarski franak

Švajcarska centralna banka odlučila je da skrati popis institucija koje izuzima od negativne kamate na novčane depozite kod Centralne banke u pokušaju da omekša kurs franka.
Između ostalog, negativne kamate moraće da plati i 700 milijardi dolara vredna industrija penzionih fondova, a mera će pogoditi i švajcarske štediše.
Mnogi očekuju da će Švajcarska centralna banka uskoro objaviti još veće negativne kamate na depozite, jer želi da se smanji potražnja za frankom, koji se koristi kao sigurno utočište, a time oslabiti domaću valutu.
Evro vredi oko 1,04 franka i više od 1,07 američkog dolara.
Izvor: Seebiz, BIZLife, BuT

Slobodni muškarci vs. Slobodne žene

 

Mladi bracni par 1Živimo u dobu tehnologije i urbanizacije koje je ljudima donelo otuđenost i individualizam. Neretka je pojava da partneri sve kasnije stupaju u brak ali primetno je i da se slobodni muškarci i slobodne žene ne doživljavaju na isti način. Američka spisateljica Kate Bolick izdala je novu knjigu pod naslovom „Spinster: Making a Life of One’s Own“ u kojoj se bavi upravo ovom temom i ukazuje na tenzije koje se stvaraju kada je brak u pitanju, naročito na žene.
Ona opisuje status i mesto slobodnih žena u društvu, kroz istoriju. Iako svi odrastamo sa idejom da ćemo jednog dana stati pred oltar i osnovati porodicu, Kate navodi da su pritisci na žene mnogo izraženiji, a da je u priču uključen i strah. Ženama je predstavljeno kao da imaju manje izbora, da je bračna zajednica obaveza, a da one nemaju kontrolu nad tim kada će se to dogoditi.
Kada su u pitanju muškarci, složni su da je vreme da se žene kada dođu do tridesete. Oni jednostavno odluče da je došlo vreme za to i ožene se onom sa kojom se u tom trenutku zabavljaju. Tako da oni imaju mnogo opušteniji stav prema tome jer će to učiniti kada se budu tako osećali i u krajnjem slučaju kad im se prohte.
Spisateljica podseća na razliku i stereotipizaciju kada su same reči u pitanju. Dok slobodne muškarce oslovljavamo neženjama, time ukazujući na njihovu slobodu iinferiornost, žene koje nemaju partnera često nazivamo usedelicama koje su se, kako sama reč pokazuje usedele umesto da ustanu i traže muža.
Predrasude po ovom pitanju su stalne, a često tome doprinoste i mediji koji društvu kreiraju određene predstave. Stereotipi nisu slučaj samo kada je moderno doba u pitanju. Mnoge kulture su tradicionalno brutalne prema slobodnim ženama. U Južnoj Koreji za ženu koja je umrla, a da nije bila udata se smatra da nije ispunila svoju svrhu, da nađe muža.
Nasleđe koje se provuko i u današnje društvo vodi poreklo od vremena kada žene nisu imale čak ni pravo glasa pa bez muškarca faktički nisu ni postojale. Nekada su se brakovi, ugovarali od strane roditelja tako da devojke i nisu imale mogućnost izbora. Često je zbog nemaštine bila praksa da se ženska deca što pre udaju i izvedu iz kuće.Svi ovi primeri pokazuju da su se žene vekovima rano udavale i da su sada, kada imaju mogućnost izbora i slobode, u blagom stresu da sve to ispadne konačno kako one žele. Stoga im treba i više vremena da učine taj odlučujući korak. Žene ne treba da budu u službi roditelja, partnera i dece, a treba da nađu i drugi smisao u svom životu osim veze, piše Kate Bolick u svojoj knjizi.
Izvor:BIZLife,BuT

VRANJSKA BANJA: Ubio oca macolom

Ovde ga je jurio

Slobodan Demirović (55), posle porodične svađe ubio je svog oca Jumera Demirovića (74), nanevši mu teške povrede macolom, nakon čega je nesrećni čovek preminuo u bolnici.
Sve se dogodilo munjevitom brzinom kada je Slobodan Demirović prvo kolima nasrnuo na oca a potom ga pretukao u dvorištu porodične kuće. Inače, policija je i ranije intervenisala u domu porodice Demirović u naselju Ogoš, zbog svadje i tuče izmedju sina i oca.

Stigla ‘’Nova Naša reč’’ na kioscima

Nova Nasa rec logo naslWesternAg_PA_vert_fc_logo

Temu koja je poslednjih dana dobila na aktuelnosti, navodnoj seobi republičkih institucija iz Leskovca u Vranje, bavi se i najnoviji broj Nove Naše reči. Nadležni u ovim institucijama u Leskovcu kažu da o tome nema ni govora, pa Nova Naša reč pokušava da otkrije ko stoji iza
takve informacije. U novom broju Nova Naša reč bavi se i najavljenom smenom direktorke Narodne biblioteke u Leskovcu i drugim aktuelnim temama iz političkog života grada.

Od pet predmeta za koje je Ministrstvo privrede objavilo stečaj a tiču se firmi iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga, u leskovački Privredni sud su do sada stigla četiri, rekao je za Novu Našu reč predsednik tog suda Zoran Simić.

Nova Naša reč piše o tome zašto Stani Radisavljević iz Lebana, kojoj je pre mesec dana srušena kuća u odronu, niko nije pomogao, dok se predsednik ove opštine krio od osamdesetogodišnje starice. Pomoć je stigla tek nakon intervencije novinara. Priču o nesreći koja ju je snašla Stana Radosavljević je ispričala za Novu Našu reč.

Sednica Skupštine grada, koja je protekla u burnoj raspravi oko izveštaja o radu javnih, javno-komunalnih preduzeća, ustanova i fondova, biće nastavljena u petak, piše Nova Naša reč. Kako je protekla diskusija i šta se sve na ovoj sednici moglo čuti mimodnevnog reda, pričitajte u Novoj Našoj reči. Tu su i izveštaji sa sednica Gradskog veća koje su prethodile 26. sednici Skupštine grada.

Pomoćnik ministra prosvete obišao Dom učenika i studenata, na Visokoj strukovnoj školi održana radionica na temu turizma i gastronomske ponude ovog kraja, kao i tradicionalna manifestacija “Dani otvorenihvrata”, u dvorištu Šop Đokićeve kuće održan prvi bazar ručnih radova,u Slišanu Vojska Srbije organizovala akciju ”Vojni lekar na selu” – neke su od tema kojima se bavi najnoviji broj leskovačkog nedeljnika.

Iz stranačkog života Nova Naša reč piše o poseti potpredsednika DS-a Gorana Ješića Leskovcu, peticiji koju potpisuju radikali, omladinskoj mreži koju je formirala “Liga za Leskovac” i o tome kako u Novoj stranci vide našu političku i društvenu realnost.

Pored redovnih rubrika iz oblasti kulture, sporta, priloga o starom Leskovcu, najnoviji broj Nove Naše reči piše o delovanju Regionalnog obrazovnog tima Roma, udruženju građana koje ima za cilj poboljšanje obrazovne i materijalne situacije romske populacije, koje je sve prisutnije na jugu Srbije.

Marko SOILBioND

Šta nas je naučio Jovan Dučić?

Jovan Ducic-

Jedan od najpoznatijih srpskih pisaca, Jovan Dučić rođen je u Trebinju. Oko datuma njegovog rođenja postoje sporovi ali Srpska akademija nauka i umetnosti navodi da je to 17. februar 1871. Poznati pesnik i diplomata umro je 1943. godine u SAD. Nebrojeni su njegovi radovi i dela među kojima su najpoznatiji eseji, kritike, putopisi i pesme.
Osnovnu školu završava u rodnom mestu, u Mostaru upisuje Trgovačku, a u Sarajevu Učiteljsku školu. Na Ženevskom univerzitetu završava prava. Godine 1910. počinje da radi u diplomatskoj službi. Postaje dopisni, zatim i redovni član Srpske kraljevske akademije. Kao i mnogi slobodomišljenici biva stavljen pod istragu, zatim proteran od austrougarskih vlasti zbog patriotskih pesama.
Bio je drug čuvenog pesnika Alekse Šantića sa kojim je satvorio književni krug i pokrenuo časopis Zora. Poznato je i njegovo prijateljstvo sa hercegovačkim spisateljem Svetozarom Ćorovićem sa kojim je uhapšen i otpušten sa posla. Sa Jovanom Skerlićem sarađuje u mnogim radovima i časopisima.
Upamćen kao veliki srcelomac Dučić je dobar deo svog pisanja, naročito lirike, posvetio ženama.Ljubav i lepši pol za njega su neicrpna tema, ovekovečena brojnim stihovima.
„Reči su ti konci u tkivu sveg sjaja
Ideš, ko molitva, od zemlje do svoda“
„Na Suncu mog srca, ti si samo sjala
jer sve što ljubimo – stvorili smo sami“
Kao i mnogi slobodomišljenici tog doba biva stavljen pod istragu, zatim proteran od austrougarskih vlasti zbog patriotskih pesama od kojih su neke sastavni deo skoro svake antologije srpskogrodoljubivog pesništva.
„Tvoje sunce nose sad na zastavama.
Ti živiš u besnom ponosu sinova:“
„Čuvaj se, moj rode, svojih stranputica
Jer put neizvestan uvek je put vražiji“
Volimo ga jer nas je naučio da volimo, jedni druge i svoju zemlju ali je nas je njegov rad u okviru refleksivne, rodoljubivne i elegične poezije naučio kako da volimo i upoznamo sebe. Njegovadeskriptivna i misaona dela postavljaju životna pitanja pred nas i opisuju nam svet iz drugog ugla.
„Izgubljena sreća još je uvek sreća!
i taj jad u duši što te na nju seća
još je jedan njezin zaostali deo.“
„Anđeli veslaju barke sna
Nestaje i s danom deo mene
Putima neznanim kud i sve…“
Sa druge strane, proza je njegova kritička misao. Među najpoznatijim je delo „Blago cara Radovana“ u kojem se moze pronaći pomalo o svakoj temi. Svojom filosofskom prozom čini predstavnika javnog mnenja tadašnjice.
„Jer ljudski je um ograničen na ono što je video i čuo, a ludilo je jedino bezgranično slobodno od svih ledenih zakona svesti i saznanja. Sloboda, to je ludilo; i samo ludaci su slobodni.“
,,Mi nekog ljubimo ne zato što tu ljubav zaslužuje potpunije i isključivije nego drugi, nego zato što smo mi na tu ličnost prosuli jedno svoje sunce koje ga je ozarilo i izdvojilo od sveg drugog naokolo po zemlji.’’
Najveći uzor na početku stvaralaštva bio mu je Vojislav Ilić, da bi se kasnije okrenuo francuskim parnasovcima, dekadentima, simbolistima i na svoj rad stavlja krunu stvarajući svoju individualnu liriku.
IIzvor: BIZLife, BuT

VLASE: Bomba u šifonjeru?!

Kasikara

Čisteći kuću svog pokojnog oca Božidara Ivanovića u selu Vlase kod Vranja, njegov sin je prilikom pospremanja stana pronašao bombu M – 75 kašikaru. Nakon što je pronašao bombu,sin vlasnika stana je odmah obavestio policijsku ispostavu u Vlasu koja je pozvala kolege iz Vranja, kako ne bi došlo do njenog aktiviranja i neko bio povređen. U policijskoj upravi u Vranju kažu da je reč o uobičajenoj proceduru, te da je o slučaju obavešteno Osnovno javno tužilaštvo u Vranju.