Ne peglajte bore sa vašeg života već naučite da živite sa njima

Bore na licuBore na licu 1

Još kao deca ste naučili da se nakon načinjene greške nećete osećati dobro. Danas, kao odrasli ljudi koji su pametniji i iskusniji, trebalo bi da znate da su greške koje pravite, koliko god bile kitikovane i koliko god vas zbog njih bilo sramota, sastavni deo puta ka uspehu. Ali problem je u tome što vas ni u jednom trenutku života niko nije naučio kako da se nosite sa sumnjom u sebe i osudama okoline.
Sve te nesavršenosti su deo vas, i kada date svoj maksimum i doživite neuspeh, osetićete potpunu slobodu. Ne u početku. Prvo će vas biti sramota zbog greške koju ste napravili, ali kada razočaranje izbledi, shvatićete da ste pokušali nešto i da vas to nije ubilo. Ta pomisao će vam vratiti snagu i hrabrost da možda pokušate ponovo.
Kada naučite da živite sa neuspesima bićete slobodni da postignete uspeh. Kada naučite da živite sa svojim nesavršenostima prestaćete da se skrivate, da se plašite i da krivite i sebe i druge, a energiju koju ste trošili na takve stvari tada možete usmeriti ka ostvarivanju svoji želja. Imaćete slobodu da stvarate.
Da biste postigli bilo šta potrebni su i pokušaji i pogreške. Uspešan život vodiće samo oni koji su spremni da eksperimentišu, da rade, da vole, da se razvijaju, da greše i da pokušavaju nanovo.Tako da umesto da pokušavate da ispeglate bore sa vašeg života, naučite da živite sa njima.
Ne zaboravite da iz grešaka ponekad nastaju prave inovacije. Razvijajte hrabrost da pokušavate nove stvari. Počnite od onih malih, a kako vaša hrabrost bude rasla, bićete spremniji da pokušavate sve veće stvari, i neuspeh ćete sve lakše podnositi. Ne razmišljajte o krajnjem cilju, već uživajte u procesu puta ka uspehu.
Izvor:BIZLife,BuT

Na takmičenju mladih roštiljdžija najbolji učenici iz Uba

 

Ros.2013.Skola rostiljaTakmicenje majstoraNa takmičenju učenika srednjih škola, koje je održano u Ugostiteljsko trgovinskoj školi u Leskovcu sveukupni pobednici su učenici Sanja Jovanović i Bojan Mladenović iz Tehničke škole iz Uba
Takmičilo se pet srednjiih ugostiteljsko-trgovinskih škola iz Uba, Smedereva, Vučja, Leskovca i Ćustendila.
U kategorija „Pripremanje ćevapa “
Prvo mesto osvojili su – Sanja Jovanović i Bojan Mladenović – TEHNIČKA ŠKOLA, UB i Milica Stojanović i Miljan Nikolić – TRGOVINSKO-UGOSTITELJSKA ŠKOLA, LESKOVAC
Drugo mesto osvojili su – Petar Kedžić i Marko Pržić – EKONOMSKO-TRGOVINSKA ŠKOLA, SMEDEREVO
Treće mesto osvojila je – Mihaela Kirilova i njen školski drug Borislav Ilianov – PROFESIJALNA GIMNAZIJA ZA TURIZAM, ĆUSTENDIL, REPUBLIKA BUGARSKA
U kategoriji „Pripremanje pljeskavice“
Prvo mesto osvojili su – Petar Kedžić i Marko Pržić EKONOMSKO-TRGOVINSKA ŠKOLA, SMEDEREVO
Drugo mesto – Sanja Jovanović i Bojan Mladenović – TEHNIČKA ŠKOLA, UB i Milica Stojanović i Miljan Nikolić – TRGOVINSKO-UGOSTITELJSKA ŠKOLA, LESKOVAC
Treće mesto – Milan Mladenović i Stefan Krstić – SREDNJA ŠKOLA SVETOZAR KRSTIĆ-TOZA, VUČJE
U kategoriji „Inovacija“
Prvo mesto pripalo je – Sanji Jovanović i Bojanu Mladenoviću – TEHNIČKA ŠKOLA, UB i Milici Stojanović i Miljanu Nikoliću iz – TRGOVINSKO-UGOSTITELJSKA ŠKOLA, LESKOVAC
Drugo mesto osvojili su – Petar Kedžić i Marko Pržić EKONOMSKO-TRGOVINSKA ŠKOLA, SMEDEREVO
Treće mesto pripalo je – Mihaela Kirilova i Borislav Ilianov – PROFESIJALNA GIMNAZIJA ZA TURIZAM, ĆUSTENDIL, REPUBLIKA BUGARSKA

Naplata grejanja po starom?

Radijator 1

Iako je do početka grejne sezone još dosta vremena, valja se pripremati za zimu. Za sada je izvesno da će ovo godišnje doba doći, a da li će biti energenata i para za plaćanje grejanja – to će se videti.
Oni koji sami zagrevaju svoja domaćinstva već sad su krenuli put stovarišta kako bi nabavili ugalj i drva i ogrev kupili po starim i povoljnijim cenama i ako je moguće uz plaćanje na više rata, a kako će zagrevanje svojih stanova plaćati građani koji se greju preko daljinskih sistema grejanja za sada se još ne može pouzdano reći.
Naime, od 15. oktobra, u skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije, toplane su obavezne da grejanje obračunavaju po utrošku. Da će tako biti zna se već duže vremena, ali najverovatnije da ovakav način obračunavanja grejanja, kao ni plaćanja, ove godine, ipak, neće zaživeti, bar ne u većini gradova u Srbiji. Iz Udruženja toplana Srbije je zatraženo da se odluka odluži za godinu dana jer sve toplane nisu spremne za ovakav način obračuna cena i u Ministarstvu energetike će se ova inicijativa razmatrati, pošto je svega pet toplana potpuno spremno da pređe na naplatu grejanja po utrošku , 25 delimično, dok je preostalih 27 daleko od tog cilja.
Dakle, većina toplana nije spremna za prelazak na naplatu grejanja po utrošku, a bez veće sumnje bi se isto moglo reći i za većinu građana – da nisu spremni da na ovaj način plaćaju grejanje. Naime, da bi se grejanje obračunavalo po utrošku toplotne energije potrebno je da se u podstanicama postave merači. Uz to, tu je i obaveza da građani u svojim stanovima na radijatorima ugrade delitelje toplote ili ventile, kojima se može regulisati temperatura u stanu. I tu bi mogao nastati veliki problem jer je za prosečan stan od 60 kvadrata, u kojem je najčešće pet radijatora, potrebno oko 250 evra. Reč je velikim parama za prosečna primanja građana Srbije, bez obzira što se najavljuje da će biti omogućeno plaćanje na rate.
I to je samo jedan deo problema jer je i veliko pitanje koliko će ugradnjom ovih uređaja u zgaradama koje su građane i pre pola veka, vlasnici stana imati koristi. Naime, grejanje po utrošku toplotne energije naplaćuje se u nekoliko gradova, a na ovaj način, uglavnom, grejanje plaćaju stanari novih zgrada, koje su dobro izolovane i i energetski efikasne. U ovim stanovima troškovi za grejanje niži su nego kada se obračunavaju prema kvadratnom metru grejne površine.
I u to ne treba sumnjati, a isto tako ne treba sumnjati da će potpuno drugačije biti u starim zgradama, gde je izolacija loša ili nikakva, a stolarija dotrajala, pa i u stanovima duva. A takvih stanova u Srbiji daleko je više nego onih dobro izolovanih i enregetski efikasnih, pa tako ispada da će građani, opet, plaćati tuđe greške – i grejati okolinu. Možda bi bilo lakše preći na ovakav način plaćanja grejanja kada bi se stanari dogovorili i uložili u izolaciju ili kupovnu nove stolarije, a država pomogla da se to odvija uz povoljne kredite ili određene subvencije, kojih sada nema.
Zbog toga uvođenje obračuna grejanja po utrošku toplotne enrgije, stav je stručnjaka, nekim potrošačima neće doneti nikakvu uštedu, jer će računi biti manje-više isti, nekima će se računi umanjiti, ali će se nekim potrošačima i uvećati.
Račun iz dva dela
Novi sistem naplate grejanja podrazumeva račun iz dva dela – stalnih i promenljivih troškova. Stalni troškovi se odnose na instalisanu snagu svakog pojedinačnog stana i plaćaju se tokom čitave godine, dok se promenljivi odnose na potrošnju očitanu na sopstvenim merilima toplote i procentualno učešće u zajedničkoj potrošnji. Visina računa najviše zavisi od potrošnje, ali na nju značajno utiče kvalitet izolacije, a tokom grejne sezone obračunavaju se i stalni i promenljivi troškovi.
Izvor: BIZLife,BuT

Pljeskavica “iz ruku“ teška 3,5 kilograma

Milos Stojanovic mala pMilos Stojanovic mala.p

Bolji od prošlogodišnjeg.
Miloš Stojanović, roštiljdžija u leskovačkom restoranu “Mažestik“ napravio je i ispekao za 45 minuta, večeras, na “Roištiljijadi“ na takmičenju majstora u disciplini na dohvat (iz ruku) pljeskavicu tešku 3,5 kilograma, prečnika 43 i debljine 2,5 santimetra. To je za 500 grama teža pljeskavica od prošlogodišnjeg rekorda.

Šta bi građani Srbije slušali, vozili i pili kada bi imali gomilu novca?

Automobil najnoviji

Kada bi prosečni srpski građanin imao neograničenu količinu novca na raspolaganju i ukoliko bi pri kupovini isključivo odlučivao na osnovu kvaliteta, vozio bi Mercedes, koristio Samsung mobilni telefon, slušao Rolling Stones, Rihannu ili Željka Joksimovića i gledao bi teniske mečeve u kojima igra Novak Đoković.
To su rezultati prvog srpskog QUDAL – QUality meDAL – DEEPMA istraživanja koje je u julu ove godine provela švajcarska organizacija ICERTIAS – International Certification Association GmbH sa sedištem u Cirihu, putem web ankete na uzorku od 1.200 srpskih građana, korisnika interneta starijih od 15 godina.
Srpske građane i građanke su ispitivani u okviru QUDAL -QUality meDAL istraživanja šta bi kupovali i šta bi koristili kada im pri kupovini novac ne bi bio apsolutno nikakav problem i da pri odluci o kupovini i konzumaciji vode računa isključivo i samo o kvalitetu.
Celokupno istraživanje QUDAL u Republici Srbiji obuhvatilo je više od 100 komercijalnih i nekomercijalnih kategorija (npr. najkvalitetnije mleko, najkvalitetniji automobil, najkvalitetniji domaći pevač i sl.). Prvi rezultati ovog složenog istraživanja sada su obrađeni i dostupni za analizu.
Kako naglašavaju u ICERTIAS-u, istraživanjima se želi popularizovati kvalitet i važnost kvaliteta. „Projektom QUDAL želimo skrenuti pažnju potrošača da imaju potpuno pravo živeti kvalitetnije i zahtevati na tržištu viši kvalitet za svoj novac.“ ističu u ICERTIAS-u. Pravo na kvalitet i kvalitetniji život posebno je aktuelno danas, u trenutno izuzetno zahtevnom ekonomskom okruženju, zaključuju u švajcarskom ICERTIAS-u.
U komercijalnim kategorijama QUDAL istraživanja, kao ponuđače apsolutno najvišeg nivoa kvaliteta, srpski građani navode npr.: Moja Kravica (kategorija: mleko); Nescafé (kategorija instant kafa); Nectar (kategorija voćnih sokova); Minaqua (kategorija gaziranih voda); Nivea (kategorija krema za lice); Toshiba (prenosna računala); Adidas (sportska obuća); Komercijalna banka (banka); Dunav osiguranje (osiguravajuća kuća), Visa (kreditna kartica) i dr.
Izvor: BIZLife, BuT

PU LESKOVAC: Uhapšen pljačkaš

Pljackas

Nakon dužeg operativnog rada, leskovačka policija je identifikovala i uhapsila K.R. (29) iz Leskovca, za koga se sumnja da je 30 maja ove godine u Leskovcu u ulici Južnomoravskih brigada izvršio krivično delo teška kradja na bezobziran i drzak način. On se tereti da je tom prilikom iz zlatarsko-optičarske radnje na silu oteo zlatan nakit u vrednosti od oko 161.000 dinara.
Policija je K.R odredila zadržavanje i on će uz krivičnu prijavu biti priveden zameniku osnovnog javnog tužioca u Leskovcu.

“Nova Naša reč“ na kioscima

WesternAg_PA_vert_fc_logoNova Nasa rec logo nasl

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović rekao je na poslednjoj sednici Gradskog veća da je na deponiji Željkovac depovan otpad koji sadrži olovo beogradske firme i upozorio da olovo nije ekološki bezbedno. On je na ovoj sednici postavio pitanje ko je pitaoLeskovčane i gradonačelnika da li može ovde da se deponuje olovo izBeograda.Nova Naša reč je krenula tragom ove informacije i obratila se direktoru kopmanije PWW u Leskovcu Srđanu Nisiću, koji je izneo nešto drugačiji stav i čiju izjavu prenosimo u celini. Redakcija lista najavljuje da će na ovu temu istraživanje biti nastavljeno i u narednim brojevima.
Zamenik premijera Kosova Slobodan Petrović, inače predsednik Samostalne liberalne stranke, za Novu Našu reč govori o tome da li se Srbima koji su ostali na Kosovu političari i mediji manje bave i šta je ostalo od “najskuplje srpske reči”, kako se do skora nazivalo Kosovo u govorima srpskih političara. Petrović odgovara na brojna pitanja naše redakcije: kada se očekuje formiranje Vlade Kosova i ko će je činiti, kakva je politika i budućnost stranke na čijem je čelu, da li Srbi mogu da sarađuju, a da se ne dele, da li se očekuje da Beograd i zvanično prizna Kosovo i drugo.
Nova Naša reč donosi još jedan intervju, sa potpredsednikom DSS-a Slobodanom Samardžićem, koji iznosi pesimističke ocene u vezi života u Srbiji i druge poznate stavove ove stranke povodom aktuelnih političkih i ekonomskih pitanja.
Za Novu Našu reč govori i direktor leskovačkog javnog preduzeća “Dom”, koji ističe da zahtevi po osnovu restitucije stižu masovno, kao i da za 50 stanova koji su u vlasništvu grada korisnici uopšte ne plaćaju zakupninu.
O temi koja je ovih dana aktuelna, izvozu naše robe na tržištu Rusije, za Novu Našu reč govori predsednik Regionalne privredne komore Leskovac Goran Jović. On naglašava da naši proizvođači nisu spremni za značajniji izvoz, i da izvoznici moraju ispuniti dva kriterijuma – kvantitet i kontinuitet, kao i standarde i uslove koji važe na ovom tržištu.
Nova Naša reč upoznaje čitaoce sa brojnim aktivnostima lokalne vlasti u vreme trajanja Roštiljijade. U Leskovcu je održan sastanak čelnih ljudi lokalnih samouprava Jablaničkog i Pčinjskog okruga i privrednika sa predstavnicima NALED-a, gradonačelnik potpisao ugovor sa Centrom za samostalni život invalida o realizaciji projekta personalne asistencije, kao i ugovor sa Ustanovom za odrasle i starije o angažovanju gerontodomaćica za pomoć staračkim domaćinstvima za još tri meseca.
U 32. broju Nove Naše reči možete pročitati koje su sve odluke donete na poslednjoj 18. sednici Skupštine grada.
Zatim, tu je i reportaža sa vlasotinačkog Vinskog bala, prilozi iz oblasti kulture i sporta.

Marko SOILBioND